Preporučiću vam jednu izvanrednu knjigu o radu, stvaranju, zdravom razmišljanju i dobrim i lošim navikama. Napisana je narodski, jasno i koncizno, 1908. godine.
Mislim da je dovoljno pročitati predgovor ovde.
Pored opštih lekcija o vrednoći, štednji i urednom životu, autor recimo propagira preduzetništvo umesto državne službe, sticanje prakse u inostranstvu i ističe kako budućnost naroda leži u rukama žena.
Posebno su mi zanimljivi detalji iz kojih se može osetiti stanje u društvu u to vreme, o čemu naravno nisam imao blage veze. Tako smo tada, na primer, imali preveliku i neefikasnu birokratiju:
Šta ko radi mi prekrajamo administraciju, preuređujemo upravu, prečišćavamo činovnike, regulišemo plate, i trista drugih takvih poslova. Upravo najviše govora i rada trošimo oko potrošača, a gotovo ništa oko proizvođača.
jake reči:
Politika je progutala svu pažnju našu, svu snagu našu, svu pamet našu, sav život naš, pa smo zato i malaksali, i iznemogli. Gde se jezikom kopa i ore, hleba nema. Gde kafanski govori daju čoveku veću vrednost i od najboljeg rada, tu napretka nema, tu dobra života nema.
siromašne radnike:
Koliko je neumešan narod naš u životu u kući, toliko je i u radu u polju. Na najpogodnijem zemljištu u Evropi, narod naš živi najsiromašnije. Na stari način privređuje, a na nov način troši, te tako troškovi nadmašuju zaradu, pa se upada u zaduživanje i osiromašivanje. Na taj način narod naš propada i zdravstveno i ekonomno.
kao i teškoće prilikom izvoza u evropske zemlje:
Ima trgovaca koji se bogate noseći samo kokoši i jaja u beli svet. Oni se bogate, a kad se naš čovek na taj posao oda, ne može ni hlebom da se hrani. Evo zašto.
Imaju pravila po kojima te stvari valja slati tamo gore. Naš svet je nemaran, pa kad se prihvati toga posla, a on misli: a valjda se baš svaka očešljana udaje, i onda, što se kaže, udari u murdarluk. Kad roba stigne gde treba, a ono ukvarena, pa se baci, ili ode u bescenje.
Može se naći mnoštvo saveta za vođenje posla, pa je iz tog ugla ova knjiga nešto kao srpski Rework iz prošlog veka. Citata bi moglo da se izvuče bezbroj.
Na samom kraju knjige je opisano kako je društvo Privrednik organizovalo da se pametni đaci iz svih sela Srbije šalju da šegrte kod nekog dobrog majstora, na primer u Austriji, kako bi se kasnije vratili i u svom kraju započeli uspešan biznis.
PDF može da se skine ovde. Hvala Aleksandru Simiću što mi je rekao za ovu knjigu i poslao link.
-
downatdarkhole reblogged this from tackazvezda
-
stefi liked this
-
kaske reblogged this from tackazvezda
-
sale87 liked this
-
draganbabic liked this
-
rudesign liked this
-
jablan reblogged this from tackazvezda
-
tunicinthecloset liked this
-
tackazvezda posted this
